Custom Search
MyZoki forumi
 Moji postovi |
| |||
 IstorijaCrneGore  | 7. Ceda Jovanovic - Liberalno demokratska partija  Video 1: http://www.youtube.com/watch?v=tUP678zac3I&feature=PlayList&p=E7400C8B6E9F76C7&index=1 Video 2: http://www.youtube.com/watch?v=wTZlCO-iyME&feature=PlayList&p=E7400C8B6E9F76C7&index=0 Video 3: http://www.youtube.com/watch?v=cM2cnL4iZYo&feature=PlayList&p=E7400C8B6E9F76C7&index=2 Video 4: http://www.youtube.com/watch?v=MimnL2ULpr4&feature=PlayList&p=E7400C8B6E9F76C7&index=3 8. Milutin Mrkonjic - Socijalisticka partija Srbije  Video 1: http://www.youtube.com/watch?v=gevD5aMDJW0 Video 2: http://www.youtube.com/watch?v=nFtx7-QD20E&feature=related Video 3: http://www.youtube.com/watch?v=A9pu8zIHujA&feature=related | ||
| |||
IstorijaCrneGore | 5. Istvan Pastor - Madjarska koalicija 6. Marijan Risticevic - Koalicija Narodna seljacka stranka-Ujedinjena seljacka stranka  Video: http://www.youtube.com/watch?v=PDzpZ_hrEns | ||
| |||
IstorijaCrneGore | 3. Boris Tadic - Demokratska stranka  Video 1: http://www.youtube.com/watch?v=YitHY18Tc6w Video 2: http://www.youtube.com/watch?v=9b3NmWRFvHA Video 3: http://www.youtube.com/watch?v=I7UFAmRAlLw 4. Velimir Ilic - Nova Srbija   Video 1: http://www.youtube.com/watch?v=ZRdwSv1lAxw Video 2: http://www.youtube.com/watch?v=ttyWPWyN-9I&feature=related | ||
| |||
IstorijaCrneGore | 1. Tomislav Nikolic - Srpska radikalna stranka   Video 1: http://www.youtube.com/watch?v=gwmxmUuZcnU&feature=related Video 2: http://www.youtube.com/watch?v=Nt8CwKiozRU&feature=related Video 3: http://www.youtube.com/watch?v=b-VL_B2lJAE&feature=related 2. Jugoslav Dobricanin - Reformisticka stranka   Video 1: http://www.youtube.com/watch?v=mJj1tQweSK0 Video 2: http://www.youtube.com/watch?v=4dKaWwL10FM | ||
| |||
oliver111 | Jeca_Lepotica je rekao/la: a gde to moze da se nabavi????????? kod mene... moze da se uradi, samo mi nije jedno jasno, znam da za ovu vrstu predajnika je potrebna zica kao antena... tako da je kontradiktorno... jer ako se stavi antena onda to mora biti zica od oko 70 cm i onda to prestaje biti minijatura... predajnik bi trebao biti snazniji da bi mogao raditi samo putem kalema i imati domet od 50 - 100 metara...ja ga mogu izraditi(lepotice) ali sta cemo sa antenom?:winkmouth: | ||
| |||
tuzni tata | Nazalost Moja Djevojcica (8god) Izgubila Je Borbu Sa Tom Opakom Bolescu Jer Je Dobila Nakraju Sepsu I Obostranu Upalu Pluca Makar Je Bila 1mj U Remisiji. | ||
| |||
Summer | tuzni tata je rekao/la: Nazalost moja mala djevojcica (8 godina) izgubila je 26.01.2008 borbu sa tom opakom bolescu.Prezivjela je tjekom ljecenja 3 operacije (tumor tankog crijeva,priraslice i ugradnju katetera) i na kraju dobila sepsu i obostanu upalu pluca.Bila je u remisiji skoro 1 mj i skoro pobjedila tu bolest ali (necijom brigom???) zaradila sepsu koje su je dovele do komlikacija.Pisem ovo jer znam da je nemogu vratit ali mogu upozorit da obracajte paznju koliko puta vasem djetetu premotavaju ranu sa sterilnim gazama jer nazalost mom djetetu nisu 1 dan i onda je dobila sepsu. Najiskrenije saucesce. Velika je stvar nakon takve stvari brinuti o drugima. To pokazuje koliko ste humani. Saosecamo svi sa Vama....  | ||
| |||
tuzni tata | Nazalost moja mala djevojcica (8 godina) izgubila je 26.01.2008 borbu sa tom opakom bolescu.Prezivjela je tjekom ljecenja 3 operacije (tumor tankog crijeva,priraslice i ugradnju katetera) i na kraju dobila sepsu i obostanu upalu pluca.Bila je u remisiji skoro 1 mj i skoro pobjedila tu bolest ali (necijom brigom???) zaradila sepsu koje su je dovele do komlikacija.Pisem ovo jer znam da je nemogu vratit ali mogu upozorit da obracajte paznju koliko puta vasem djetetu premotavaju ranu sa sterilnim gazama jer nazalost mom djetetu nisu 1 dan i onda je dobila sepsu. | ||
| |||
Dodjoska | Solomonova pesma nad pesmama (odlomak) Da me hoće poljubiti poljupcem usta svojih! Jer je tvoja ljubav bolja od vina. Mirisom su tvoja ulja prekrasna; ime ti je ulje razlito; zato te ljube devojke. Vuci me, za tobom ćemo trčati; uvede me car u ložnicu svoju; radovaćemo se i veselićemo se tobom, spominjaćemo ljubav tvoju više nego vino; pravi ljube te. Crna sam, ali sam lepa, kćeri jerusalimske, kao šatori kidarski, kao zavesi Solomunovi. Ne gledajte me što sam crna, jer me je sunce opalilo; sinovi matere moje rasrdivši se na me postaviše me da čuvam vinograde, i ne čuvah svog vinograda, koji ja imam. Kaži mi ti, kog ljubi duša moja, gde paseš, gde planduješ. Jer zašto bih lutala među stadima drugova tvojih. Ako ne znaš, najlepša između žena, pođi tragom za stadom, i pasi jariće svoje pokraj stanova pastirskih. Ti si mi, draga moja, kao konji u kolima Faraonovim. Obrazi su tvoji okićeni grivnama, i grlo tvoje nizovima. Načinićemo ti zlatne grivne sa šarama srebrnim. Dok je car za stolom, nard moj pušta svoj miris. Dragi mi je moj kita smirne, koja među dojkama mojim počiva. Dragi mi je moj grozd kiprov iz vinograda engadskih. Lepa ti si, draga moja, lepa ti si! Oči su ti kao u golubice. Lep ti si, dragi moj, i ljubak! I postelja naša zeleni se. Grede su nam u kućama kedrove, daske su nam jelove. Ja sam ruža saronska, ljiljan u dolu. Šta je ljiljan među trnjem, to je draga moja među devojkama. Šta je jabuka među drvetima šumskim, to je dragi moj među momcima; želeh hlad njen, i sedoh, i rod je njen sladak grlu mom. Uvede me u kuću gde je gozba, a zastava mu je ljubav k meni. Potkrepite me žbanovima, pridržite me jabukama, jer sam bolna od ljubavi. Leva je ruka njegova meni pod glavom, a desnom me grli. Zaklinjem vas, kćeri jerusalimske, srnama i košutama poljskim, ne budite ljubavi moje, ne budite je, dok joj ne bude volja. Glas dragog mog; evo ga, ide skačući preko gora, poskakujući preko humova. Dragi je moj kao srna ili kao jelenče; evo ga, stoji iza našeg zida, gleda kroz prozor, viri kroz rešetku. Progovori dragi moj i reče mi: Ustani, draga moja, lepotice moja, i hodi. Jer gle, zima prođe, minuše daždi, otidoše. Cveće se vidi po zemlji, dođe vreme peva nju, i glas grličin čuje se u našoj zemlji. Smokva je pustila zametke svoje, i loza vinova ucvala miriše. Ustani, draga moja, lepotice moja, i hodi. Golubice moja u raselinama kamenim, u zaklonu vrletnom! Daj da vidim lice tvoje, daj da čujem glas tvoj; jer je glas tvoj sladak i lice tvoje krasno. Pohvatajte nam lisice, male lisice, što kvare vinograde, jer naši vinogradi cvatu. Moj je dragi moj, i ja sam njegova, on pase među ljiljanima. Dok zahladi dan i senke otidu, vrati se, budi kao srna, dragi moj, ili kao jelenče po gorama razdeljenim. Na postelji svojoj noću tražih onog koga ljubi duša moja, tražih ga, ali ga ne nađoh. Sada ću ustati, pa idem po gradu, po trgovima i po ulicama tražiću onog koga ljubi duša moja. Tražih ga, ali ga ne nađoh. Nađoše me stražari, koji obilaze po gradu. Videste li onog koga ljubi duša moja... | ||
| |||
Dodjoska | Kako otkriti zlo? Dok pročitate ovaj pasus jedan čovek na planeti Zemlji umreće na nasilan način Postoje podaci da je u periodu od 1820. do 1945. godine na svakih 68 sekundi ubijen po jedan čovek. "Opako i nedokučivo je srce ljudsko, ko da ga prozre", opominjao je starozavetni prorok Jeremija, dok je grčki filozof Diogen tražio čoveka svećom- Potraga za čovekom još traje, traže se izvori ljudske agresivnosti, a nauka još ne može da ponudi zadovoljavajući odgovor na pitanje porekla zla u ljudima. Grupa autora okupljena oko dr Ivana ćtajnbergera, psihologa i bivšeg dekana Filozofskog fakulteta u Beograda, pokušala je da odgovori na pitanje "Kako otkriti zlo u sebi i drugima", u istoimenoj knjizi. Zaključak je da nema pravog odgovora na pitanje da li je čovek dobar ili zao, uz napomenu profesora ćtajnbergera da psihologija koja objašnjava sve - ne objašnjava ništa. Pretpostavlja se da je sadašnji čovek petstohiljadita generacija od kad je počeo da kuca biološki časovnik. Od bitke najprimitivnijim oružjem malo se šta promenilo. Čovek je u međuvremenu intelektualno evoluirao, ali zlo nije umanjeno - ljudi se ne biju više kamenicama nego atomskim oružjem. Da li bi lav ubio zbog umetničke slike? Mišljenja psihologa o poreklu ljudske agresivnosti su podeljena. ćtajnberger smatra da je reč o urođenom motivu. Evolucija čoveka je nemoguća bez određene doze agresivnosti. "Udarac bližnjeg je akt fizičke agresije koji nam ne govori puno. Kad razmišljamo da li je to zao gest ili nije, moramo da uzmemo u obzir kulturu. Ne znamo, na primer da li čovek udara čoveka zato što je on pre tog bez razloga udario njegovo dete", kaže ćtajberger. Kao fiziološka akcija agresivnost je korisna i neophodna - slaže se većina autora. Ovakvu agresivnost, koja se se naziva i benignom, poseduju sva živa buća, s tim da se mnogima čini da kod čoveka srećemo agresivnost kakvu druge žive vrste ne poseduju. Doktor veterinarske medicine Nenad Milojković kaže da se agresivnost sreće i kod hidre kao najrudimentarnijeg živog bića. "ivotinje su agresivne prema svojoj vrsti i drugim životinjskim vrstama. U osnovi, agresivnosti kod životinja su nagonske radnje koje su uglavnom nasleđene, dok učenje u ispoljavanju agresivnosti učestvuje u manjem procentu. Agresivnost je u životinjskom svetu evolutivni podsticaj, jer treba biti pametniji i jači da bi se ulovio plen, nego da bi se pasla trava", objašnjava Milojković. On naglašava da su u osnovi motivi životinja plemeniti. "Mnogi se pitaju da li bi lav ubio zarad umetničke slike? Motiv je glad, borba za teritoriju, borba za seksualnu prednost. Sve ovo je kod životinja filogenetski uslovljeno. Cilj je da se prenese najbolji genetski materijal dominantnog mužjaka", kaže Milojković. Nož u dušu ćtajnberger naglašava da se s pravom pitamo otkud tolika mržnja i zlo. Gde je to čovek pokupio? "Specijalitet" čoveka, za koji ne zna ni- jedna druga vrsta, jeste nanošenje psihičkog bola. "U savremenom svetu ima mnogo smrti, ubistava, mučenja, ugnjetavanja. Sada dominiraju psihološke tehnike mučenja, bol prođe, ali bol koji nosi nož u dušu je dublji i trajniji od fizičkog bola", tvrdi ćtajnberger. Veterinari s druge strane upozoravaju da i životinje mogu da budu veoma okrutne. "Za lošeg čoveka pežorativno kažemo da je kao životinja. Povrede kod mačaka i pasa mogu biti smrtonosne... Okrutnost zveri ide toliko daleko da se hladnokrvno ubijaju tuđi potomci, bez ikakve empatije. Mačke i majmuni, na primer. Mačka je u stanju da pojede mladunče. Ubijanje zverova plemenitim, ipak, čini činjenica da životinje nemaju svest o smrti, po kojoj se čovek izdvaja od ostalih živih bića", napominje Milojković. Jedno od ustaljenih mišljenja jeste i da su duševni bolesnici agresivniji od ostalih ljudi. Podaci, međutim, kažu da je ovo još jedan od stereotipa i da je procenat psihičkih bolesnika u opštoj stopi kriminaliteta zanemariv. Intelekt kao okidač za okrutnost Prema nekim istraživanjima u fiziološkom smislu čovek jeste životinja. Sa šimpanzom ima zajedničkih 98 odsto gena. "Dva odsto gena znači da mi sada sedimo ovde, a ne na nekom drvetu. Kad se čovek odvojio, teško je reći, pre milion godina ni čovek ni šimpanza nisu izgledali onako kako izgledaju sada. Građa tela je argument da je čovek živeo na drvetu, ostao je palac da se hvatamo za granu, a sad nas čini dobrim vajarima ili automehaničarima", kaže Milojković. Jedenje mesa bilo je, kako nauka smatra, podsticaj za lov i razvoj veština. Čovek nema kandže i ne može brzo da trči, pa je lov bio uslov napretka. Lovac je smišljao instumente za lov i taktiku. Milojković smatra da je problem nastao kad je čovek koplja koja je upotrebio da bi preživeo počeo da koristi kao instrument za međusobni obračun. "Predrasuda je da primitivna plemena ne ratuju. Na ostacima austrakopitekusa, koji je napravio oružje, nađeni su tragovi proboda kopljem. Mi svi imamo evolutivno breme lovca, a i pored svih ratova i pririodnih katastrofa, čovek je najuspešnija vrsta kičmenjaka na planeti, naselio je svaki kutak planete i pored svih strahota čovek biološki nije nesupešan. Nismo bitno drugačiji od ostalih životinja, niti su životinje plemenitije od nas. Često nam se čini da čovek ubija okrutnije, ali to je zato što sve radi na intelektualnom planu bolje, pa tako ima i mogućnosti za sofisticiraniju i perfidiniju agresiju". Pristup čoveka čoveku bio bi drugačiji kada bi, kako kaže ćtajnberger, čovek prihvatio sebe kao malu životinjku. " Mislim da je čovek strahovito agresivna, teško mi je da kažem, životinja. Pristup čoveku prema sebi bio bi drugačiji kad bi prihvatio sebe kao malu životinjku, koja može ponekad lako da postane zver. Imao sam jedan slučaj - otac se vratio s ratišta i pričao pred porodicom kako je bilo. Rekao je da se najpre tri-četiri dana privikavao na situaciju, a da je četvrtog dana počeo da se ponaša kao i njegovi saborci. Na to mu je njegov četvorogodišnji sin rekao, pa ti si zver, tata." Zlo 21. veka Iza ordenja i priznanja, često se kriju najbrutalniji oblici ponašanja, pa se stiče utisak da je neko nagrađen za zversko ponašanje. Da li su heroji, zaista heroji? Profesor ćtajnberger naglašava da je ključna odlika zla egoizam, odsustvo empatije, dobre komunikacije. Zbog toga, kako predlaže ćtajnberger, treba raditi na stvaranju klime u kojoj bi se poštovao kompromis. U kontroli agresivnosti ključnu ulogu ima stabilno društvo i porodica i posebno način odrastanja i vaspitavanja dece. Postoje sigurni podaci da je homosapiens manje agresivan prema drugom pripadniku svoje vrste, ako ga bar malo poznaje. Da bi se drugi i drugačiji čovek shvatio na pravi način moramo da imamo dobru komunikaciju, koju u savremenom društvu često sputavaju nove tehnologije. "Čovek 21. veka je počeo da priča sa elektronskim aparatima. Dete ne ume da komunicira sa drugim detetom, to uslovljava negodovanje i sukob", objašnjava ćtajnberger. Svi pate Nema rešenja na pitanje da li je čovek dobar ili zao, ali i u najobičnoj priči dveju komšinica možemo čuti "agresivan je, jer se nije iživeo". "Maligna tamna strana čoveka može biti uslovljenja situacijom ili samim karakterom i obrnuto je proporcionalna nivou do kojeg se stvaralački potencijali sputavaju u čoveku. To je jedno od objašnjenja agresije. Agresivnost može biti uslovljena i strahom od vođe", objašnjava psiholog Branislava Čolak i dodaje da bilo dobro da imamo na umu da smo skloni da slušamo autoritete, ma ko oni bili. Primer su i zlikovci koje je ovekovečila istorija sveta. Svi su bili sigurni da rade nešto za opštu dobrobit, posebno za dobrobit svog naroda. Istorija beleži da je dosta zlikovaca i pored svega otišla s ovog sveta na nenasilan način. Malo ko je kažnjen za nedela. Prema ćtajnbergovim rečima, zli ljudi su glavni glumci. Oni su, hteli mi to ili ne, motori koji su pokrenuli neke druge dobre ljude da se bore protiv zla. "Da nema loših ljudi ne bi bilo Dostojevskog, ćekspira. S druge strane treba stalno da imamo na umu da smo mi svi podložni autoritetima, kako kaže jedan pravoslavni teolog čovek može da bude sličan Bogu, ali i gori od đavola", rekao je ćtajnberger. Prosečni ljudi će se zapitati "pa kako su spavali ovakvi ljudi"? Jedna škola misli da su u pitanju osobe koje nemaju izgrađeni emotivi sistem, ali ima i drugih struja koje smatraju da svi pate. "Ja smatram i da najveći zlikovci nose teret zločina koji čine. Tu stradaju svi - i oni koji čine zločin i oni koji ga trpe. I oni koji su bili nadzornici na Golom otoku i oni koji su nadzirani - nose neugodnost u životu. Svi imamo osećaj krivice u odnosu na učinjeno delo, gradimo hram humanosti i nadajmo se da će jednog dana čovek biti čovek", zaključuje ćtajnberger. Na svakom pojedincu na kraju ostaje najteža borba sa samim sobom i misao teologa da čovek može biti veoma blizu Bogu, ali i gori od đavola. | ||
| |||
Dodjoska | Usamljenost je bolest XXI veka. Trka za karijerom ili obavljanje nekoliko poslova istovremeno u borbi za preživljavanjem dovele su do usamljenosti. U potrazi za svojom srodnom dušom, ljudi se obraćaju agencijama za bračno posredovanje. Ivana Milovanović iz agencije Dijalog kaže da neki klijenti te agencije žele odmah i sve, a da neki drugi imaju strpljena. "Neki očekuju da imamo čarobni štap i da ćemo im odmah naći ženu ili muža. Jedina zajednička stvar svim tim ljudima jeste što žele nekog za sebe s kim bi proveli život i žele da im mi pomognemo da tog nekog nađu", kaže ona. Jelena Vlajković, klinička psihološkinja, kaže kako se osećanje usamljenosti obično povezuje sa starošću. "Međutim, mislim da smo danas svedoci činjenice da sve veći broj mladih pati od osećanja usamljenosti i da zbog toga biraju različite alternativne načine komuniciranja putem četovanja, interneta itd.", kaže ona. I pored svih novih načina komunikacije, čovek je usamljeniji nego ikad. Činjenica da je neko sam ne znači, međutim, da je usamljen. | ||
| |||
Sjomann |  Objavljene su mu knjige "Za Serafima i heruvina","Drame", i posthumno;"Luda vremena", i "Donja zemlja". Nesvakidasnji glasnogovornik,neponovljivo talentovani,dobronamerni Platnar,veliki je pisac koji je obradjivao teme makedonskog miljea,makedonske mitove,istoriju. Bio je strastveni ljubitelj prirode,i svega sto po zemlji hoda,nebom leti,u vodi pliva. Preminuo je iznenada u svom domu,na danasnji dan, 20.Oktobra 2004,god.  --- Povodom njegove smrti jedna od njegovih cerki,Barbara Platnar ,izmedju ostalog izjavljuje; "...,a to sto kazu da je umro - nije istina! To je samo njegova ptica slomila krila. Za oca znam; njegov je orao rasirio krila za svoj,poslednji let,da ga odnese u "Gornju zemlju". Umirio se veliki vulkan... Stale su reke sa lavom,skamenile su se raskosne skulpture njegovih predivnih misli. U meni vise nista ne peva,ili sam ja postala gluva za sve pesme,koje peva dusa?". "  | ||
| |||
Sjomann | BLAGOJA RISTESKI - PLATNAR  rodjen u Prilepu 5.Marta 1949,god; Makedonski Sekspir,kako su ga prozvali njegovi savremenici,je autor monodramskih tekstova "Carcinoma mame", "Dilirijum tremens",koji su odigrani na sceni "Makedonskog Narodnog Teatra" u Skoplju. U poeziji se istice delima "Pesja pena" i ""Ledena urna".  Za dramu iz istorije makedonskog naroda "Crni Spira",koja je odigrana 1989.god,dobija nagradu za naj bolji dramski tekst.Pored ove drame je napisao i drame "Kineska kuhinja","Ibro jarane", "Arsenij",koja je odigrana 1993,God, u reziji Vladimira Milcina,koji je tom prilikom objasnio: "U "Arsenij" je dramsko pretakanje autenticnih dogadjaja iz nase daleke istorije,pre ukidanja Ohridske Arhiepiskopije,ispunjeno spletom nesporazuma,trevoga,raskola,punom koloritnom leksikom"". Za ovo delo Platnar dobija "Nagradu za tekst" na "Teatarskim igrama" 1994.g.  Dramski tekst "Ibro jarane"je snimljen i kao TV drama. Za svoje delo "Lepa Angelina",Platnar izjavljuje; "Jos jedna ruza je iznikla iz ove,moje busave glave,koja oacajna cuti u mlazu zestoke krvi... Necu drame u zivotu! Necu zivot u dramama!". "Ovim dramskim tekstom Platnar je postao pisac greha i milosti covekove",izjavljuje prof. dr. Ferid Muhic.  Inspirisan Mariovom,Platnar od 1999 - 2002.god. u saradnji sa ministarstvom kulture,snima dokumentarne filmove "Gorna zemja","Alsar", i "Nigra set formosa" ("Crna ali predivna").Rec je o seriji naucnih dokumentarnih filmova,koji govoreci o elementima geomorfoloskih cuda,botanickih retkosti,insektima i pticama,o reci - onoj,otvorenoj veni od nekog Boga,upravo govore o nama,ljudima.U trilogojo filmova,Platnar se pojavljuje kao reziser,autor tekstova i narator. Pisao je i sinopsise za filmove "Posmrtna zlatna maska","Samoil","Vladimir i Kosara","Bez neba". | ||
| |||
Sjomann | Kao sto se iz naslova zakljucuje,ovde cemo se setiti slavnih licnosti,koji vise nisu sa nama,napisati o njima onoliko koliko o njima znamo. | ||
| |||
Dodjoska | U pocetku se cudite svemu, a posle vam se zagreje srce i bude tu onda svega i svacega... Pisanije svakog dana, pa telefon, pa slikice, pa opet, svasta. Udje vam u real life cela ta papazjanija, mislite na tu svoju ljubav cim se probudite, na poslu ili gde vec, osetite nervozu ako ne mozete do kompjutera....Tugu ako niste u vezi dan ili dva. Mislite, Boze, kako je ovo dobro i divno ljudsko bice, evo, razume me i to bas onako kako niko nije ili kako niko ne zna..... Prolazi vreme...Male su sanse da se imate i u 4 oka, kada prosto osetite fizicki bol sto niste sa njim ili njom, pocinje pad na tvrdo. Pretvrdo. I onda onaj osecaj tuposti jer, prolazi....I neka tuga sto ne moze nista biti mada se svesno zna da je tako nesto bilo nemoguce. Medjutim, u ovom svetu apsurda i istih takvih iluzija, nema nikog da kaze, hej, stani malo, od toga nema nista.... Sve ima svoj rok trajanja pa tako i net ljubavi. Najlepse je kada ostanu ciste i malo tuzne, poput neispunjenih snova. Onda im se neki put vratis sa osmehom na usnama a pohranis ih negde duboko u sebe, tamo gde idu lepe(ili one manje lepe) uspomene... | ||
| |||
zokica | Potpuno razumem kako se osecas,i neznam bas koliko ce ti pomoci ovo sto cu ti reci....Prosla je godina od kada sam,nazalost tragicno,izgubila svoju voljenu osobu.I jos uvek je tuga prisutna kao da se juce dogodilo.I dalje se budim s prvom misli o njemu,i dalje ga trazim u svima oko mene.Vremenom je bol postala samo manje ostra,ali je uvek tu,pritajena,podmukla..... Neznam sta bih dala,i cega bih se sve odrekla da postoji ikakva sansa da ponovo mogu ziveti normalno.Ja cu ti samo reci,ono sto i meni svo vreme govore,da zivot ide dalje,da smognes snage da glavu podignes i pokusas naci svoju srecu.....Iskreno se nadam da ce tebi uspeti | ||
| |||
Mali_Princ | Odelo ne cini coveka... To je u stvari jedna nemacka poslovica koja govori upravo suprotno ..Odelo cini coveka!  Mada se to vremenom kod nas promenilo u.. Odelo ne cini coveka kako god ja , nije pristojno setati se go | ||
| |||
Sjomann | Kao rani mraz Dolmom idu majski svatovi... Nisu moji nego bratovi... To da je brataš mlađi od mene... Više niko ni ne spomene... Svi redom pregli bele pegaze... Da đurđevak uz put ne gaze... Tamburaša tri fijakera... Sram ga bilo kogod zakera... Oprosti mi... Moja rano rana... Oprosti mi... Srećo bogomdana... Bez reči si na basamak stala... A na moj život ta je tvoja tuga pala... Kao pokora... Kao rani mraz... Gledala me jedna ista Ti... ja sam još i mogo pristati... Al srce... Ono se ko jare opire... Retko ko do njega dopire... Oprosti mi... Moja rano rana... Oprosti mi... Srećo bogomdana... Pod nebom je ognjeno i snežno Al malo šta još ume da ubije nežno... Da ne primetiš... Kao rani mraz... Poljem idu svatovi... Svatovi su bratovi... Mlada prava partija... Lepša neg bogatija... Poljem žice štrucaju... Momci uvis pucaju... Muzika ne zastaje... Sa dušom se rastaje... | ||
| |||
Sjomann | Kako su zli decaci razbucali proslavu Na godišnjici braka kod mog druga Jevrema forsirala se muzika iz našeg vremena i točilo se vino iz raznih buradi i radilo se sve što treba da se uradi. Al' nepoznati genije je kresnuo TV, a baš je iš'o dnevnik i pokvario nam sve. I stado se poizvrtalo svud po patosu i začas smo skomolali k'o na parastosu. Loša vest, pa još sve puta šest, ola-la, prepotentni su sretni. Vidim ja: bolje rat nego rad. Ja spomenicu ne bi, i eto ti ga sad. Zli dedaci su zauzeti novim samitom. U, podigli su nosine, sav svet popalili. A drugi organ ne bi digli ni dinamitom, jer svoj su zadnji metak odavno opalili. Dedaci, bolje igrajte šah, ola-la, impotentni su sretni. Sledi im još kalendar il' dva, pa pakuju za oblake i momke kao ja. Ta glupost s televizorom je bila teški kiks, jer mužjaci su penili o vojnim silama, a dame su se povukle da gledaju "Twin Peaks" i niko više nije sluš'o starog Dylan-a. Loša vest, pa još sve puta šest, ola-la, prepotentni su sretni. Vidim ja: bolje rat nego rad. Al' ja spomenicu ne bi, i eto ti ga sad. Dedaci, bolje igrajte šah, ola-la, impotentni su sretni. Sledi im još kalendar il' dva, pa pakuju za oblake i momke kao ja. Ola-la, slali su na gola ostrva. E pa šta? Odležali svoje robije. Ola-la, plamen sipaju iz nozdrva. Vidim ja, vabe narod da se pobije. Ola-la, sanjam vijeća, sanjam skupštine. E pa šta? Sanjam MUP-ovce i sabore. Ola-la, nek me neko brzo uštine, vidim ja, vuku me u svoje tabore. Ola-la, profitiraju iz nereda. E pa šta? Skrivaju se iza nacije. Ola-la, niko nas u oči ne gleda. Vidim ja... Gledaju nam registracije | ||
| |||
Sjomann | Kad odem Kad odem, kad me djavo isprati glavnim sokakom i kad mesečina zaveje moj trag, nemoj tugovati jer jednom svakom mali nemi slavuj doleti na prag. Kad odem, kad zamumla vetar zimske očenaše i kad mrtvo lišće potera u kas, za kaznu prognaće i tamburaše, zbog pogrešne pesme u pogrešan čas. Hej, budi jaka ti, najlakše je plakati. To nam samo Gospod svira jesenju sonatu. Snio sam vrata u tom suvom zlatu, strah me da prodjem, al' proći ću. Znam, laf si stari ti, nemoj sve pokvariti, kresni samo jednu sveću na svetog Jovana. Ne čuvaj dugo pepeo tih dana, kad jednom odem, a poći ću. Kad odem, kad u prozor staviš prvu hrizantemu i kad popucaju divlji kesteni, ne pali uzalud fenjer na tremu kad me otmu magle jedne jeseni. Hej, budi jaka ti, najlakše je plakati. To nam samo Gospod svira jesenju sonatu. Snio sam vrata u tom suvom zlatu, strah me da prodjem al' proći ću. Znam, laf si stari ti, nemoj sve pokvariti, kresni samo jednu sveću na svetog Jovana. Ne čuvaj dugo pepeo tih dana, kad jednom odem, a poći ću. Kad jednom odem... | ||
Post od: 
Idi na temu