Custom Search
MyZoki forumi
 Moji postovi |
| |||
 Sjomann  | Kad bi ti bila neka sestra Kad bi ti bila medicinska sestra, ja bih onda bio doktor Finli, pa bismo zajedno pelcovali društvo protiv velikih, malih i grčkih boginja i zajedno bi dežurali u dugim noćima za vreme štrajkova pacijenata i onda bi se u nedostatku istih morali medjusobno pregledati i uvek bi nailazili na isto stanje srca i dolazili do istih dijagnoza. Kad bi ti bila časna sestra ja bih bio papa Pavle Sedmi pa bi' onda, vadeći se na nekog svetog Augustuna il' na neku drugu crkvenu mustru, zajedno palili sveće za vreme nestanka struje, pa bi se onda medjusobno ispovedili i pričešćivali i sve tako... Da si ti moja sestra to bi mozda bilo simpatično al' ne bi bilo romantično i ne bi valjalo... | ||
| |||
Sjomann | Julia Tamburu mi prod'o Cigan Slatkorečiv i prefrigan Čukununuk prosjaka i begova Omakne se prst na struni Nesretna me pesma zbuni Ne znam dal' je moja ili njegova? Nek me spali grom ko senjak ako ima šta za čim bi žalio Proklet da je obešenjak... Tugu mi je s tamburom uvalio... Darov'o mi knjigu rabin Ubojitu k'o karabin Ako umeš laž od laži probrati Al' već odavno ne znam više dal' je čitam il' je pišem, Ja zaustim a mudrac se obrati? U mastiku suza kane Muti čašu... Pa i dane zamuti Ja sam sebe manji komad... Veći deo čini Nomad A taj čudak nešto bunca... Njemu nikad dosta sunca Jablani tuže jalovi... I dok ih slušam Uvek me hvata ritam jata... žal za jugom Prolaze nebom ždralovi... I ova duša I noćas ore tamo gore... Za tim plugom Ukrao mi ljubav lopov Sin doktorov unuk popov Odveo je u Zemlju Bez Snegova U snove mi bosa bane... Pripretim joj da zastane Dal' je u snu moja ili njegova? I tako... Krckam dane k'o orase Sta zagorči ne mora se zagristi Sejem svet kroz sitno sito... Tražim nešto naročito Pokajnika i begunca... Nekog s one strane sunca Jablani tuže jalovi... I dok ih slušam Uvek me hvata ritam jata... žal za jugom Prolaze nebom ždralovi... I ova duša I noćas ore tamo gore... Za tim plugom | ||
| |||
Sjomann | Jos jedna pesma o prvoj ljubavi Tad još nisam ništa znao i još nisam verovao, da na svetu tuge ima. Jedino mi važno bilo da postanem levo krilo il' centarfor školskog tima. Tad sam iznenada sreo najtoplijeg leta deo, to su njene oči bile. Imala je kose plave i u njima na vrh glave belu mašnicu od svile. Prva je ljubav došla tiho, nezvana, sama, za sva vremena skrila se tu negde, duboko u nama. Kad je prošlo đacko vreme, padeži i teoreme i stripovi ispod klupe, nije više bila klinka, počela je da se šminka i da želi stvari skupe. Tako mi je svakog dana bivala sve više strana, slutio sam šta nas čeka. Pa sam prestao da brinem kako da joj zvezde skinem, postala mi je daleka. Prva je ljubav došla tiho, nezvana sama, za sva vremena skrila se tu negde, duboko u nama. Danas je na sedmom nebu, kažu mi da čeka bebu. Našla je sigurnost, sreću, dom... Ima muža inžinjera pred kojim je karijera i mesto u društvu visokom. Ja još kradem dane bogu. Ja još umem, ja još mogu da sam sebi stvorim neki mir. Još sam sretan što postojim, pišem pesme, zvezde brojim. Još sam onaj isti vetropir. Prva je ljubav došla tiho, nezvana sama, za sva vremena skrila se tu negde, duboko u nama. | ||
| |||
Sjomann | Jos jedna pesma o maloj garavoj Citav zivot jurile me plave, sve neke iste kao kopije E, moje plave, dosle ste mi glave, dosadne krvopije Citav zivot jurile me buce, i stizale me uvek, bestije Rumene buce, im'o sam vas tuce, sad bi nesto resije 'Ocu jednu malu garavu, crnu kao braca Arapi Da joj krene sav na carapi kad je poljubim 'Ocu jednu malu garavu da je gricnem kao jabuku Da mirise na mom jastuku kad se probudim Citav zivot jurile me blonde, al' od sad cu bolje paziti E, moje blonde, sve ste anakonde, drazesni paraziti Citav zivot jurile me svetle, i skratile mi isti primetno Ne, necu svetle, svetle jasu metle, 'ocu jednu s pigmentom 'Ocu jednu malu garavu, crnu kao braca Arapi Da joj krene sav na carapi kad je poljubim 'Ocu jednu malu garavu da je gricnem kao jabuku Da mirise na mom jastuku kad se probudim Citav zivot jurile me takve, sve neke iste k'o iz fabrike E, moje takve, da me niste takle, krvolocne barbike 'Ocu jednu malu garavu, crnu kao braca Arapi Da joj krene sav na carapi kad je poljubim 'Ocu jednu malu garavu da je gricnem kao jabuku Da mirise na mom jastuku kad se probudim 'Ocu jednu malu, malu, malu, malu garavu, crnu kao mrak na tavanu Da me greje kada zaveje, da se ne budim 'Ocu jednu malu garavu, crnu kao braca Arapi Da joj krene sav na carapi kad je poljubim | ||
| |||
Sjomann | Jos jedna gorka pesma Gorko živim, gorko dišem, gorak mi je čas do časa. A neke slatke pesme pišem, znam, za bolje nemam glasa. Ja samo sebe za sve krivim, jer, ja sam birao taj put. E, al' da pevam to što živim, o, ja bih pev'o čisti blues. Znam da možda biću smešan, za stručnjake silne naše. "ćta se ovaj u blues meša? Ma, nek' se drži svoje snaše." Ipak, samo sebe krivim, jer, ja sam birao taj put. E, al' da pevam to što živim, o, ja bi pev'o čisti blues. Zbivaće se čudne stvari, buniće se javno mnenje. Javiće se nadrikritičari, ma, samo drvlje i kamenje. Ja, ipak, samo sebe krivim, jer, sam sam birao taj put. E, al' da pevam to što živim, o, ja bi pev'o čisti blues. | ||
| |||
Sjomann | Jos jedan dan bez nje Kroz maglu i kišu, iznenaden jutrom, tiho nestaje san. Kao pahulja, znaš, kad doleti na dlan. Telefon me budi, i otvaram oči, (neki nepoznat glas), Neka curica pita: "Ima l' nade za nas?" A nad Novim Sadom, vetar nosi oblake, počinje još jedan dan bez nje. Dok čekam autobus na Trgu slobode bivam zbunjen na tren: Jedan široki korak, al' ipak nije njen. Kod pošte me sreću četiri oka Neki otac i sin: To je čika što peva "Oprosti mi Katrin". A nad Novim Sadom vetar nosi oblake, protiče još jedan dan bez nje. Kod "Mileta Pice" je uveče gužva. često navratim tu. Mnoga poznata lica, al' ne vidim nju. I, neko mi kaže: "Ej, strašna ti pesma za košarkaški tim. čujem, poznaješ Kiću, daj, upoznaj me s njim". A nad Novim Sadom vetar nosi oblake, prolazi još jedan dan bez nje. | ||
| |||
Sjomann | Jednom Jednom su sadili lipu, stari Nestorov, gos'n Čeda i još jedan. Bio sam nov u tom stripu, komšijin mali kog su pustili da gleda. Stari Nestorov, potpalivši korov, tad reče mi: "Ti si mlad... Ti ćeš dospeti za taj hlad..." Jednom sam voleo zbilja, mislim na ljubav pravu, šašavu i silnu, vozio hiljadu milja, k'o onaj ružni Francuz u prelepom filmu... Vukle me šine pod točak mašine, al' ona me spasila. Sve je druge ugasila. Hej, sve to dođe na svoje. Davno pravila znam: samo tuge se broje... Hej, opet tornjevi tuku na svetog Luku... Jesen je kriva, uvek me rasturi siva. Jednom je prošla kraj mene, sa tipom kog sam znao, taman da se javim. Skrila je pogled na vreme, al' sasvim dovoljno za žur u mojoj glavi. Bezvezno "zdravo" i klimanje glavom, i sve što već sleduje... Neka, lutko, u redu je... Hej, sve to dođe na svoje. Davno pravila znam: samo tuge se broje... Hej, opet tornjevi tuku na svetog Luku... Jesen je kriva, uvek me rasturi siva. Jednom su palili lišće, sa one lipe, dim je lebdeo do neba na kom su, nema ih više, stari Nestorov, gos'n Čeda i još jedan... Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio taj nije ništa uradio... I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad. | ||
| |||
Sjomann | Jeb'o nas ko nas sastavi Laku noc braco Janezi Shvatam vas, sve su to geni Mame vas habsburski kavezi Neko je rodjen da seni Malo ste plebiscirali Pre tog ste puno rovarili Tovarisi, dugo ste svirali Dok se niste natovarili 'Ajte vi, braco Slovenci, Nemojte s tim da se salite Samo vas cekaju Nemci Samo im vi jos falite Kvarni ste, jadna vam majka, Nismo iz istog filma I decki iz treceg rajha Za vas su GG firma Ne kunem, ne kunem i ne pretim Sve ovo smatrajte salom Ja necu da vas se setim Ni kad budem gledao slalom Na nama svako ucari I vi ste tako odlucili Laku noc braco smucari Dobro ste mi se smucili Zelim vam mir i spokojstvo I slavu vasoj zastavi Bilo je zadovoljstvo Jeb'o nas ko nas sastavi | ||
| |||
Sjomann | Jaroslava Umesto molitve rekla si "O tom ću misliti sutra..." Sa šminkom od gara, ko Skarlet O'Hara... Tvoj preslikan lik I dugo plutala ko brodolomnik ka obali jutra Nekad tišina zna prepasti džina, kad ispusti krik Još jednu noć si izgurala sama... Čehov je zaspao blaženim snom Ni nezna da je orgijala tama pod prozorom Vetar je vežbao violončelo.. Čežnjive skale u nedogled Zora ti brižljivo pipnula čelo... Negde u tebi je goreo led Princezo, javi se... Još imam džep u kom se hladni prsti zgreju Pošalji poruku... Da vidim jednom to pisamce na displeju Sve mi nedostaje... Čuvam u damastu još kalup tvoga vrata Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata... šta ti je? Plima banalnosti tvoj svet zapljuskuje k'o Atlantidu Dok šmrka bioskop, fali ti neko da napravi geg Da ti za rođendan ispiše sonet na komšijskom zidu I s bandom cigana pod tvojim prozorom utaba sneg? Na podmetaču još crtam tvoj profil Suvisna pitanja izbegnem fintom Ime ti ispišem u svakoj strofi... Nevidljivom tintom Pod mojom jelkom do proleća stoji... Jedino dar tebi namenjen Zauvek fosil tvog struka postoji... Na mome dlanu okamenjen Princezo, javi se... neke se pobede dobijaju na juriš Ne tvrdoglavi se.. Priznajem javno da se genijalno duriš Opasno postaje... Na durske akorde se paučina hvata Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata... Princezo, dosta je... | ||
| |||
Sjomann | Ja vas, kanda, znam? Ja Vas kanda znam sa reke pravili ste kerefeke... Sram vas bilo... Skakali ste onaj "šraub" ko kad bucov čini raub... (Taman tako) Sve je vrilo... Nosili ste ciklam kostim na tufnice... A u kosi džidža-midže i pufnice... Gledale vas opirače... Podgrejane krompirače... S balonima pod njedrima i s faltama na bedrima... Ko ste da ste najlepša ste, ej! Kad krenete mokra s tuša... Uspravna ko majoruša... Cigarom se muški guše a ženske se redom roguše... Znam vas kanda iz plićaka, prešli ste u šes' koraka pesak vreli? Dokasko bi Dunav do Vas, iz ruke vam zob'o ovas... Da ste 'teli... Pesak vreo, voda 'ladna... Srce lupka... Najgore je kad zapljusne ispod pupka... Ja sam ipak, đak Iriški, poštivam kad dama piški... Cvikere sam crne metno, da ne bude indiskretno... Ko ste da ste najlepša ste, ej! Lociran sam bio zgodno, malo odstrag i uzvodno... Taman da Vam šacnem strukić... Oblo rame... Obli kukić... ćtrčala je samo punđa... ćta se pod tom punđom munđa? Ja Vas, kanda, znam sa ćtranda? Il od nekud pre? Tak'e nema dve... Mi smo, kanda, ista banda? Tiha voda što odranja bregove... Sad nas dvoje moram spojiti... Vas osvojiti... Il usvojiti... Nemojte mi šta prkositi da Vas ne bi' mor'o prositi... Znam Vas kanda i sa splava, slamen šešir lokna plava... Izvanredno... Neki Vas je dzindzov pogan požurivo niz tobogan... Đubre jedno... Imali ste formu sasvim vitke kruške... Feš u struku... A duduške ko pupuške... Vaša mi koleginica reče da ste knjeginjica... ćto sve ruglu izvrdava... Svojeglava i prgava... Ko ste da ste najlepša ste, ej! Jako malo fali leti da se čovek poremeti... Nit se kerim nit važniram... Ne bi da Vas deranžiram... Moro sam Vam ovo kasti... Ili kasti il popasti... ćto se tiče mog života, sama bruka i sramota... Bogo blagi... Prodaćemo s krsta safir da bude za sekin štafir... Kobojagi... Naš Vam salaš dođe kao grofovija... Čorda konja u galop se tu povija... Hrastov krevet kao šajka... Jastuke mi vezla majka... U šifonjer sve složeni dok se deran ne oženi... Ko ste da ste najlepša ste, ej! Gledam se u oku Vašem... I ko da Vam pasent pašem? Andrak me je neki spop'o... Uz vas bi se sebi dop'o... Sad je to već došlo dotle da pomišljam da vas otmem... | ||
| |||
Sjomann | Ja necu da kazem Jednog će dana stvari postati, ako ne kristalno ono bar porculanski jasne. čitajući moje pesme slepi će početi da veruju u ljubav na prvi pogled. Naglo ćete početi nazivati mojim imenom ulice, škole i prigradska naselja, Ali nemojte me pogrešno shvatiti. Jer, ja neću da kažem kako sam veliki pesnik. To ćete vi jednom reći, Oni koje me ne uspeju shvatiti, skakaće čoporativno s mostova, što će dovesti do totalnog zakrčenja rečnog saobraćaja. Al', nema veze. Mornari će onda čitati moje pesme, i biće im lepo. Možda sam preterano skroman, ali ja stvarno neću da kažem kako sam veliki pesnik. To ćete vi jednom reći. Moje slike postaće osnovni sadržaj svake poštene ženske tašne. Pisaće o meni jednočinke, dvočinke, tročinke i sve ostale "činke". Samo ne palačinke. Svi znaci horoskopa biće zamenjeni jednim velikim, mojim, znakom. Lagaćete deci, kako smo bili najbolji drugovi. I neću dalje da tupim. Sad vam je već sigurno jasno, da ja neću da kažem kako sam veliki pesnik. To ćete vi jednom reći. | ||
| |||
Sjomann | Ja luzer? Rodjen pod sretnom zvezdom magičnom, ali nad ovom zemljom generalno tragičnom, čemu sam bliži - triput pogadjaj. Neko nad nama vrši oglede. Hajde, usudi se i pogledaj u poglede, ovde je osmeh - dogadjaj. U šupak kosmosa smo upali. Mnogi su domobranci zauvek prolupali. Caruje virus apatije. Al' ti na mene stavi upitnik, pa rekni: dal' ti bata deluje k'o gubitnik? Ma nema šanse, šta ti je? Ja nisam luzer, o naprotiv, meni je osmeh lajt-motiv. Ja nisam luzer, ja imam nas, a za svet - ko te pita? Ja nisam čedo proseka, mene ne vuče oseka. S tobom je tretman poseban, svaki je dan dolce vita, i svud je Hollywood. Namlatim mesečno šest maraka, bude za cipolku i frtalj kile čvaraka. Ološ mi veze ometa. Ali kad dodjem kući, tu si ti. E, tu će tvrdjavicu malo teže srušiti - to im je izvan dometa. Ja nisam luzer... | ||
| |||
Sjomann | Gorka pesma Gorko zivim, gorko disem Gorak mi je cas do casa A neke slatke pesme pisem... Znam... Za bolje nemam glasa Ja samo sebe za sve krivim Jer ja sam birao taj put Al' da pevam to sto zivim: O, ja bih pevao cisti bluz Znam da mozda bicu smesan Za strucnjake silne nase Sta se ovaj u bluz mesa? Ma, nek' se drzi svoje snase. Zbivace se cudne stvari Bunice se javno mnjenje Javice se nadrikriticari samo drvlje i kamenje Ja samo sebe za sve krivim Jer ja sam birao taj put Al' da pevam to sto zivim: O, ja bih pevao cisti bluz | ||
| |||
Sjomann | Galicia ...  Pred zoru je sa njine strane obično muk... Pod velom magle zvecka osmi kozački puk... I svu noć mi inje kamuflira šinjel uz polegli brest... U inat ću i ovo pismo poslati... Znam: "ime i adresa nisu poznati"... Dok tikvan-poštar ne skonta ko to čeka sa fronta... Kakvu dobru vest... I tek da znaš... Ovo na slici je naoko pitomi pejsaž Galicije... Al mira ni čas... Sve živo pali na nas... Fotograf jedini metkove špara... Oberst kao lud olovo rasipa, fotograf jedva katkad okine sa nasipa... Na nadošloj Visli se soldati stisli... I svima su nam pomisli... Daleko... U sumrak je sa njine strane obično žal... Zatuži ađinokaja ko ranjeni ždral... Al postane krotka kad drmne je votka... Onako "na belo"... Pod mojom šapkom lavovi se baškare... U snu mi pleteš beli šal za maškare... Sva se pobrka pređa kad te obgrlim s leđa... Kao violončelo... I tek da znaš... Mesec u žici je... Zvone na večernje zvona Galicije... I neka mi to ne uzme nebo za zlo... Al ti si jedino čemu se molim... Brinuću već ja... Nemoj ti brinuti... Ma, da sam 'teo već sam stoput mogo ginuti... Dok otiče Visla... Natraške, van smisla... I kreću jata pokisla... Daleko... | ||
| |||
Sjomann |  | ||
| |||
Sjomann | Drvena pesma  Snio sam noćas nikad prežaljenu stvar... Mog drvenog konjića... Kanap i zvuk točkića... Vrbice zvon... Za mnom verni Sančo moj... U pohodu na Nespokoj... Snio sam još i svoju prvu tamburu... Kako k'o noćna dama Iz južnog Amsterdama... Iz izloga... Mene klinca zavodi... Na smrtne grehe navodi... 'Di je to drvo raslo, od kog' je tesana? Da l' se pod njime neko nekada ljubio? Otkud' u njemu izvor svih mojih pesama? Da l' je to znao onaj ko ga je dubio? 'Di je to drvo raslo, vrh kojih bregova? Da l' nas je ista kiša mladjane zalila? Ko mu je grane kres'o, mati ga njegova? čija je ruka lišće s jeseni palila... da znam? Snio sam, onda, krevet, sav u čipkama... Obesnu igru vatre... Sklopljene šalukatre... Na uzglavlju... Ruža u intarziji... Pod kojom smo se mazili... Snio sam sanduk, crni, srebrom okovan... Novembar... Izmaglica... I kvartet dragih lica... Maleni čun... Nasred luke pokisle... Da me u večnost otisne... 'Di je to drvo raslo, spram kojih vetrova? Da l' je pod njime neko za nekim žalio? Što ga je grom obiš'o, mati ga Petrova? Ko je u šake pljun'o, pa ga strovalio? Jedina moja mila... Što si me budila? Bio sam tako blizu naličja vremena... Taji se jedno drvo u mojim grudima... Gde li će nešto nići iz toga semena... ...da znam? | ||
| |||
Sjomann | Dolazi cirkus  Dolazi cirkus u vaš grad sve mi se čini I nešto mislim možda nije u pravi čas Jer videh onomad pravi cirkus na tribini A to su gospodo veći klovnovi od nas. Dolazi praznik u vaš grad sa punom vrećom Od te jelke mi smo tek maleni dar Beograd šeta u pravcu sveta - nek' je sa srećom Vihori mladosti su pirnuli u žar. Gospodo draga što se našeg programa tiče Neće tu biti klepetuša. Ruku na srce sve moje priče - liče Posebno onom k'o ih uopšte ne sluša. Ma biće isto k'o uvek kažu neki Ma biće isto k'o lane kažu svi A svaki svirac bi prist'o Da barem jednom može isto što i mi. Ma biće isto k'o lane kažu mnogi O, kamo sreće da bude, kažem ja. I što se tiče mene lično Ako neko ume slično Nek dodje i nek' pokaže šta zna. A mi smo isti umorni komedijaši Evo taj vitez za klavirom nekad beše paž Reč je dakako ovde o profesoru Saši Kome već sledi ručni časovnik za staž. Pa Aleksandar strog kao žandar sa bas gitarom Odbornik friški - nismo džaba učili faks. Pa Kovač Jožef - nastupa na edj, ketu, harom Drž' te se gospoje kad dune stari saks. Bezuha Dušan svud rado slušan naš je tamburaš ritam iz bluza spreda i s guza u mali prst Al' bubnjar nije važno koji fazon furaš Petar je idealan: suptilan, a čvrst. Prijatelj veran deran - veteran nadzire ritam Gospodin Petrović sve dileme izbistri Jeste to su oni i da se ja nešto pitam U novoj vladi svi bi bili ministri. I biće isto ... | ||
| |||
Sjomann | AJMO SAD SVI,OPET ZAJEDNO; Dobro vece moj Beograde Davno koncert nisam počeo sam ovako, ispred pučanstva. Uvek prvo krene muzika pa tek onda on? Al' je ovo ipak drugo, to znam, stvar dostojanstva, Vi niste samo publika, jasno Vam je to. Dobro veče moj Beograde Mislio sam malo na tebe. Nije nam se baš dogodila neka godina. Pa rekoh: ko će sada da me ugosti, sad kad nisam baš u milosti. Mi smo istom zvezdom gadjani, moji Beogradjani. Drmale su razne partije proteklim letom. Javili se novi lideri, priličan broj. Pacijenti s' psihijatrije drmaju svetom. Stežu nas k'o kožni mideri, Begešu moj... Dobro veče moj Beograde... Svaki dripac ima naročit plan, rešenje za nas. Svaki levat nas izlevati, takav smo soj. I davno koncert nisam počeo sam, eto, zato ću danas. Ma, ko zna kad ću opet pevati, Begešu moj... Dobro veče moj Beograde... | ||
| |||
Sjomann | Onaj ludi Šerbedžijin sin  Vreme je da nazdravimo, baćo moj... Palo inje po ravnici širokoj... Zauzela zima busije, vetar nosi miris Rusije, Bosutom se štuka mresti... Ko zna kad ćemo se sresti... Razmazana maglom šikara ko štafelaj starog slikara... Di ćemo se opet naći, Gospod zna... Pa da lepo nazadravimo, moj baćane... Za sve one garave i zlaćane... Jer niko ne zna kao ja i ti kako tama zna zasjajiti... Smetnuo je, srećom, Dante negde nas komedijante... I niko ne zna kao ti i ja kakva li je suza stihija... E vidiš, u to ime i ova se ispija... I osta jedva na dnu srca... Točilo se iz te bačve... Sto godina da se priča... Od Erduta pa do Spačve... Drama, scena prva, prvi čin, onaj ludi Šerbedžijin sin, zagledan u oblake ko Arlekin... Drama, scena prva, prvi čin, Onaj ludi Šerbedžijin sin, Zagledan u oblake ko Arlekin... U ravnici svima ravno, rode moj... Pa je čovek nekad planina u njoj... Požare smo tuđe gasili, da li smo bar dušu spasili? Svi su nas za rukav vukli, lakoverni i podmukli... Tuče grom po samom oraju... Ne vole nas, i ne moraju... Ma slušaj, kere laju kad koga ne poznaju! I osta jedva na dnu srca... Točilo se iz te bačve... Sto godina da se priča... Od Erduta pa do Spačve... Drama, scena stota, stoti čin, ovaj ludi Šerbedžijin sin, sad tumara oblacima kao džin... Drama, scena stota, stoti čin, ovaj ludi Šerbedžijin sin, Sad tumara Holivudom, bato, kao džin... | ||
| |||
Sjomann | Divlji badem ..  Vrteli se točkovi mog bicikla. Gde god je stao taj rulet beše premija. Smakla se o stepenik njena štikla. Nekad su pogledi bili čista hemija. Dobro je počela nedelja, poslednje pripreme za maturu. Virili smo u daljine puni nade. Preko gimnazijskog bedema, k'o pravi dekor za avanturu prosuo je nežni purpur divlji badem. Poneli nas vetrovi k'o maslačke. Jedni su leteli lako, drugi padali. I curice su postale prve mačke a loši djaći odjednom svetom vladali. Sve mi je odlično zvučalo. Dobro sam stajao tih sezona. Ljuljale mo oči širom promenade. A nju sam sretao slučajno, uvek je s pogrešnim bila ona, ali znao sam da sanja onaj badem. Stane sve u strofu-dve u baladi: pustinja prošlih minuta i ova zrna sad. I pred treći refren već nismo mladi. Ušla je nedavno sama u kafe "Petrograd". Suviše tajni u očima, u zlati okov joj prstić pao. Molio me dugi pogled da je kradem. Dovraga, kafa je gorčila, al' taj sam ukus odnekud znao: probao sam jednom davno divlji badem. | ||
Post od: 
Idi na temu