Custom Search
MyZoki forumi
 Moji postovi |
| |||
 Sjomann  | Aco braco Aco-Braco, derane moj tršavi... Ti i ja smo država u državi: Pukoše na vražjoj burzi Franjo Josif i Habzburzi... Boljševici cara skefali... Otišo na doboš Kajzer ko poslednji šalabajzer... Samo nama ništa ne fali... Aco-Braco, derane moj stasiti... Kad si vatra svi te oće gasiti... Vračaju nam i zavide... Al to valda tako ide? Samo lepo možeš ružiti... Neg, ogrni jankel štofan... ćušte suknje ko celofan... Zavist valja i zaslužiti... Malo mame, malo ćerke... Opajdare... Kaćiperke... Kibicuju i zagledaju... ćiparice... Gradske šmizle... Porumene ko ribizle Kad sa nama pripovedaju... Ne bije nas džabe glas... Zadeni za šešir klas... I mater vetru dok je nama nas... Aco-Braco, derane moj srditi... Da te grdim, to mi je ko sebe grditi... To il nemaš ili imaš, da te s vrata spazi primaš... Gušt je dati a ne stiskati... Nije gazda kesa šuplja što budzašto novce skuplja... Gazda je ko ume spiskati... Aco-Braco, derane moj čestiti... Bog nek gleda di će koga smestiti... Od Bođana do Opova sila hulja i lopova Koji grabe šta odaberu... Od Opova do Bođana još je dobrih Vojvođana Da im s neba leba naberu... | ||
| |||
Sjomann | Al se nekad dobro jelo Nema više, dobri svete, one lepe še'set pete kad smo bili na svečari kod kumova naših starih. Klizio je voz k'o sanke, al' smo stigli do Palanke. Severac je duv'o 'ladan, pa ko ne bi bio gladan? I čim smo stigli viknu kum svoju ženu: "Sido! Postavljaj, bog te vid'o!" Spremila nam kuma naša za užinu paprikaša, pa kolače, krmenadle i par sarmi svakom. Mesto leba mesa bela, princes krofne - vangla cela, suvih šljiva i koljiva i rezance s makom. E, kad se samo setim, al' se nekad dobro jelo, baš. Do večere vreme kratko za kitnikes i za slatko. Da odbiješ, to ne vredi, da se kuma ne uvredi. Naš kum Pera, dipl. agronom, reč o ovom, reč o onom, sve uz vino, porto-gizer, 'di gutljaji sami klize. Taman smo bili gladni kada se začu: "Sido! Večeru, bog te vid'o!" Odjedared - astal šaren, sos paradajz, krompir baren, fine šnicle, ko promincle, kara-batak svakom. Na podvarku ćurka, zna se. Gdi je ćurka, tu je prase. Onda torte, razne sorte i rezanci s makom. Ej, kad se samo setim, al' se nekad dobro jelo, baš! Vejao je sneg po šoru, sedeli smo do pred zoru. Baba reče: "Deder kaput! Radni dan je, 'ajmo na put!" Al' kum Pera odma' skoči: "ćta to vide moje oči? Sido, ne daj nikom kaput! Prvo fruštuk, e, ondak na put!" Ne drema vredna kuma, ne sluša prve petle, brža je od raketle. Nosi vruće 'leba kriške, fafarone, čvarke friške, začas sprema šunke, rena, i pihtije svakom. Pitamo ih: "Ljudi, dokle?!" "Čekaj", kažu, "još šnenokle, i šufnudle i griz-štrudle i rezance s makom!" Hej, kad se samo setim, al' se nekad dobro jelo, baš! I ondak, sat i frtalj, kol'ko je iš'o šinobus, nismo ništa jeli, i kad smo stigli na stanicu odma' kupimo burek, lep, frišak, mastan, sve nam, onako, mast curila niz bradu. Pa ondak opalimo preko toga jednu tepsiju šampita i gajbu piva. Mlakog. Crnog. | ||
| |||
Sjomann | Andjela Moja je draga veštica... O tom ni reči nikome Na zidu ispod ikone šara srca i slova Ume sa retkim travkama... Munđari tajno s čavkama U san dozove dobre trolov... I uvek osvane nova Kada prođe ribljom pijacom svi šapću: Evo je... Biće nevolje Ali blenu kao pijani njenom podsuknjom omađijani Moja je draga najbolja... Anđeo dobrog naboja Prošek u nedra prolije... I eto ti čarolije Druge mi za čas posade bezbojnu ružu dosade Držimo palce Vrag i ja da potraje ta magija Moja je draga veštica... Uvrača trista prepreka Odavde do Bečkereka... I oko čarde kod Čablja Kad se na putu zadržim... Paprenu čorbu zapržim Munja se nebom razmaše... kao zlatna sablja I samo baja, i na pertle mi vezuje čvorove... Sto sve govore Al' dok mirno spava pošten svet... Dugo se mirimo... To je tek vatromet | ||
| |||
Sjomann | Anita Dal' se bar ponekad seti? Plašim se da ne... Prosto... Ko u opereti... Sklopilo se sve: Violinist, tužni pajac, lepa žena i tokajac, A kulise... Zavejani grad... Vodila me kud je htela, Dobar sam ja gost Verešmarti, Citadela, i Lančani most Zavejani Trg Heroja... Gde poželeh da je moja, I da uvek bude kao tad. Zvonio je cimbal neku tužnu staru stvar Molila me da joj pišem jednom bar Zateklo je jutro snežno same zvezde dve Ljubila me nežno, k'o nijedna pre. Pogledom sam posle dugo pratio njen trag, Zavejanom ulicom Sent Haromsag. Plašila me slutnja neka, Znao sam od pre Sve izgleda izdaleka drukčije. Srce malo jače bije kad se setim nje A Listove rapsodije bude stare sne. Eh, da mi znati gde je, Dal' se seti kada veje, Il' u inat drugog ljubi tad? Zvonio je cimbal neku tužnu staru stvar Molila me da joj pišem jednom bar Zateklo je jutro snežno same zvezde dve Ljubila me nežno, k'o nijedna pre | ||
| |||
Sjomann | Ankica Kroz tanušnu maglu kao zejtin po staklu dan se razliva tih Mislim sreda-četvrtak? Il' već neki od njih Najtiše što može, ko sa predstave loše, iskradam se iz sna Iz ogledala viri jedan stariji ja A nad Novim Sadom vetar kinji oblake Počinje još jedan dan bez nje Drugari u frci, svu su dužni k'o Grci... Krupnih predloga par Kad ono? Sto marona do prvog im završava stvar Na starom Trgu Slobode večna revija mode.. I srce trucka na tren Neki plešući mantil? Ne... nije njen A nad Novim Sadom vetar konje propinje Prolazi još jedan dan bez nje Kod Lazice Puža je podnošljiva gužva... Katkad poduprem šank I tako... stara garda iz kvarta još se loži na fank I poturaju priče da sve curice liče kada je čaša pri dnu? Pa dobro... Možda jedna na drugu, ali nikad na nju A nad Novim Sadom vetar kači ordenje Prolazi još jedan dan bez nje I lelujam u centru kao fenjer na vetru... Jesen protresa skut Ne vredi... Potrebno je bar dvoje da se ukrsti put Zamrzavam sliku na poznatom liku, dok se šunjam u san Da ne primete tamo da sam odsutan? A nad Novim Sadom primirje Prolazi još jedan dan bez nje | ||
| |||
Sjomann | Čivutski vrt Ako kročiš u čivutski vrt, na sedmo koleno čini će pasti... I, ko da nema drugih bašti... Di sve pupi i sve šljašti... Di na miru možeš šeboj i božure krasti... Moja nesretna mati... Htela me spasti... Savetom finim... Al morala je dotad znati... Da ne sme kasti... ćta da ne činim... ćta je bedem neg široki zid? Lako se zajaši... Ko stari čilaš... Mahovina ko astragan... Da bez glasa šmugne dragan... Ukraj neba se lepeza mlad šaran porcijaš... Ruka zavesu miče... Trepte u tmini... Biserni zdenci... Zbog nečeg đurđic uvek niče... Baš u tišini... I baš u senci... Neću skoro onim šorom... Ne znam posle put odande... Me sem čoro, moja lolo... Čhu ćo šoro paša mande... Vetar cvili i leleče... Skini suknju i jeleče... Nit ko mari, nit ko zna... Na ćer mande čingara... Ako dirneš u čivutski vrt... Kletvu ćeš nositi ko srebrn zvončić... Bićeš žedan kraj bunara... I siromah s puno para... Sve ćeš dijamante dati za smešni cirkončić... Ko u tuđi vrt uđe... Crn lebac mesi... U crnom plehu... Eh... "Ne poželi ništa tuđe..." Svi smrtni gresi... U tom su grehu... Kao mrva iz džepa... Truni se lako... ivot protekli... Da, rekli su mi da je lepa... Ali baš tako? To nisu rekli... | ||
| |||
Sjomann | Čovek sa mesecom u očima Sumoran i nem jablan gromom razvaljen, zagledan u čašu preduboku. Bio mi je stran i naizgled normalan, al' tad mu spazih odraz meseca u oku. On me oslovi: "Pa, kako idu poslovi?" Ma idu, progunđah, u vražjeg vraga. Na to on planu naprasno, odmeri me sablasno: "Nemate vi pojma, braćo draga. Ne znaš ti šta znači ubiti grad. Ne znaš ti bauke kaljavih rovova. Ne znaš ti šta znači spavati sad, kad sklopim oči, ništa osim tih krovova. Kada sklopim oči, nebom naiđu mobe, zamirišu gostinjske sobe, nebom svadba odzvanja. Kada sklopim oči, nebom promiču lica, zatreperi roj tamburica, Dunav sedef odranja". Zverko ludila, što si se probudila? Crni ti je princ poljubac dao. Al' neću se stideti, što Boga neću videti, jer, to i nije Bog kojeg sam znao. "Ne znaš ti, nema oslobođenih. Svaku tišinu mi granata prošara. Spašen je taj prvi pogođeni, a svi su drugi večni taoci košmara. Kada sklopim oči, nebom naiđu lađe, Zvona, lavež, komšijske svađe. Miris svežeg oranja. Ali, kada svane, vetri s reke zacvile. Znam, to tuže vodene vile, Dunav tamjan odranja".  | ||
| |||
Sjomann | Badnje vece Kao davni greh, uvek mi se ista javljas. Odzvanja ti smeh, cipele u prozor stavljas. I vecno sanjas, svetom putujes bez putovanja a Badnje vece dolazi. Mogla si mi bas i reci neke reci nagle. Oci su mi, znas, pune one iste magle. Al' suprotnost susta, sad u meni tuga koren pusta a badnje vece prolazi. To je bilo nase zadnje, sad opet zvona zvone - slusam to. Ne, nije svako vece Badnje, al' ovo danas, sasvim slucajno - Badnje je. U poslednji cas, kao uvek na to vece, gospodja do nas unucima kolac pece. U mojoj sobi samo stari veker vreme drobi a Badnje vece prolazi... To je bilo nase zadnje, sad opet zvona zvone - slusam to. Ne, nije svako vece Badnje, al' ovo danas, sasvim slucajno - Badnje je. | ||
| |||
Sjomann | O Djoletu naj bolje govore njegove pesme; Dodjoska Njenog brata znao sam tako... Iz čuvenja... Nisam puno mario za te Dođoše... Vukla se ko kornjača jedna jesen lenja... Spori dani davno prođoće... Pretio je da će on na put da mi stane... I da mu se sestre okanem... A... Mi smo samo šetali... I pomalo kisli... Dobro sam se nagled'o njenih koraka... Druge su mi devojke pobegle iz misli... Prhnule... Ko jato čvoraka... Tih je dana zvonilo u čast Malog Princa... I odvažnog Bilbo Baginsa... Na svim mojim crkvama satovi su stali... Kazaljke se, srećom, baš tada sklopiše... Sto hiljada reči znam... Al' jedna mi fali... Da nju kako treba opišem... I... Sram ga bilo, gospodo, ko pomisli loše... Al'... Ni nalik na druge Dođoše... Otad baš ne uzimam svaku što se pruža... Srce se odupire... Pa se privikne... Al' zumbuli su zumbuli, a Ruža je Ruža... Pa da na kraj sveta iznikne... Ma... Da se redom postroje odavde do ćoška... Nijedna ko moja Dođoška... Ta, idi... Kao moja lepa Dođoška... | ||
| |||
Sjomann | Balaševici su navek bili čestita familija... | ||
| |||
m4rk0.teh.pwn3r | dadada , nadam se da nece biti promasaj  .. I ja gledam skoro svaku epizodu i reprizu .. Ima na b92 i obn , mada je na b92 samo nedeljom i to samo 2 epizode tako da je tu smor ... Imam slika kolko ocete , epizode , pesme ...
Najvise mi se svidja.. hmmm... ovaj... Consuelo , ako znate ko je to | ||
| |||
Sjomann | Zute dunje Voljelo se dvoje mladih sest mjeseci, godinu kad su htjeli da se uzmu da se uzmu aman, aman dusmani im ne dadose Razboli se ljepa Fatma jedinica u majke pozeljela zute dunje zute dunje aman, aman zute dunje, zute dunje iz Stambola Ode dragi da donese zute dunje Carigradske al ga nema tri godine tri godine aman, aman nit se javlja, niti dolazi Dodje dragi sa dunjama nadje Fatmu na nosilima dvjesto dajem, spustite je tristo dajem, otkrite je da jos jednom Fatmu ljubim ja | ||
| |||
Sjomann | Voljela je sjaj u travi Voljela je sjaj u travi Lorku i Bodlera zivjela u svijetu pjesme ranjiva i njezna Mastala je ovdje mirno sasvim izvan svijeta sva je bila moja, moja, moja a ipak daleka Ne trazi me nemoj, nemoj, nemoj nikad zvati zaboravi sto je nekad bilo neces naci Sad si u zivotu i morala bi znati nema vise nikog da ti vrati sjaj u travi Voljela je sjaj u travi a sada je zena spustio se ovaj zivot na ramena njena Iako je dusa njena pjesmom zanesena vizija iz snova, snova, snova obicna je zelja Ne trazi me nemoj, nemoj, nemoj nikad zvati zaboravi sto je nekad bilo neces naci Sad si u zivotu i morala bi znati prestani da sanjas i da trazis sjaj u travi | ||
| |||
Sjomann | Volim te Nisu vise tuzne noci nisam vise sam jer sam ponovo tvoj jer sam ponovo tvoj Nisi znala da cu doci da ti opet dam svaki poljubac svoj svaki poljubac svoj Vrele usne njezne rijeci sad su opet tu to si zeljela ti to si zeljela ti Niko ne smije da nas sprijeci u tom divnom snu da se volimo mi volimo mi Pruzi svoje ruke njezne, volim te jer ih moje usne zele, volim te sklopi svoje oci vrele, volim te sanjaj sad one sve nase sne Volim te Na, na, na, na, na na, na, na, na, volim te Pruzi svoje ruke njezne, volim te jer ih moje usne zele, volim te sklopi svoje oci vrele, volim te jer ih moje usne zele, volim te | ||
| |||
Sjomann | U ulici Karadjoz bega Prolaze satima sjecanja kroz ponoci ulicom koracaju stihovi sto ostaju bez pomoci daj da otplacem pa da postoje i da bude njih kad me ne bude Iz cega se smrti sastoje cije li su tako teske presude biva se da te nema vise zbiva se dok te neko najedanput ne izbrise A u ulici Karadjoz bega sa nocnim mirom i bez njega miris dunja ceka pred vratima i srce mi se otima | ||
| |||
Sjomann | U jednim plavim ocima U jednim plavim ocima odmara nebo djecije u njima ljubav pociva divne su oci necije U jednim plavim ocima u dvije plave vode k'o zvijezde u juznim morima moje se srece rode Ako tvoje oci plave ljubav jednom zaborave da ljubi zvijezde male kao mrtve ptice pale Ako tvoje oci plave mene jednom zaborave nek' sve prodje nek' sve stane ja u noci, ti u dane U jednim plavim ocima u dvije plave vode k'o zvijezde u juznim morima moje se srece rode Ako tvoje oci plave mene jednom zaborave nek' sve prodje nek' sve stane ja u noci, ti u dane | ||
| |||
Sjomann | Ti si mi bila naj Ti si mi bila u svemu naj, naj, naj i u dobru i u zlu, i u dobru i u zlu vjerovali ili ne ti si meni sve naj, naj naj, naj (u svemu naj) Svi mi drugi svoju tamu nude a iz tebe sija vjecni sjaj zato si u svemu za me naj, naj, naj naj, naj, naj, u svemu naj Ti si mi bila u svemu naj, naj, naj i u dobru i u zlu, i u dobru i u zlu vjerovali ili ne ti si meni sve naj, naj naj, naj, u svemu naj | ||
| |||
Sjomann | Svijet u kojem zivim Cudan svijet je oko nas slika ista svaki dan tu na uglu tom stoji starac sam niko njega ne gleda, svi zure nekud znam da takav je zivot, zivot nas Jedan covjek i jedna zena na peronu srece stoje jos cekaju voz sto doci nece pa da krenu putem srece te zivim zivot svoj to je sve sto sada imam ja Cudan svijet je oko nas slika ista svaki dan volio si nju citav zivot svoj s drugim tad je otisla bez jedne rijeci znam da takav je zivot, zivot nas Zivot taj sto pripada tebi to je sve sto imas na svijetu tom zivim zivot svoj to je sve sto sada imam ja | ||
| |||
Sjomann | Sve ove godine Jedna mala pjegava plava ne da mi mira kad je sretnem hoce nesto da mi da Kad je pitam sto bi mi dala nece da kaze samo klimne glavom kao da bi dala sve Idi mala, idi sto prije jos si mlada, vrijeme ti nije bjezi mala prije no sto padne noc Sve ove godine dala bi za jednu noc al mene nikad ne bi imala jer ja moram drugoj poc | ||
| |||
Sjomann | Sanjam Sanjam da te opet slusam kako dises kako dises dok savija se trava da me dira tvoja kosa plava tvoja kosa na mom licu draga Sanjam da se opet volimo u klasju u tom klasju sto lezi tu pod nama i da luta tvoja ruka vrela tvoja ruka preko moga tijela Samo jedan zivot imam i ludo ga bacam jer zavoleh jednu zenu zenu koju sanjam Samo jedan zivot imam koji nisam htio jer zavoljeh jednu zenu koju nisam smio Sanjam da ti kazem vrati mi se draga ako treba pobegni od svega jer je zivot samo ovaj jedan nema nista, nista izvan njega Samo jedan zivot imam i ludo ga bacam jer zavoleh jednu zenu zenu koju sanjam samo jedan zivot imam koji nisam htio Jer zavoljeh jednu zenu zenu koju sanjam | ||
Post od: 
Idi na temu