Nije sto sam otkrio formulu Coca-Cole, ali eto definitivno sam dosao do zakljucka da svako ima svoj svet. Dzaba pokusaju neki da prikazu slike nekih svetova njihovih (urednih) tipa: kuca, porodica, drustvo, posao itd. (ionako ne bih im verovao). A ostali koji vec kazu da zive u nekom svome svetu, nekako su mi drazi. Simpe moje :) Preterao bih kad bad bih rekao: ma moj svet je cudan il unikatan. Moj svet je samo....moj svet. Svaste se desava u mome svetu. Eto pre neki dan.....
Cao...stizem za 15 minuta. Ok, javi kad stizes.
Parkirao sam auto, i oprezno presao ulicu, jer pazite, iako je tako kasno, u ovome studentskom gradu, parking u centru a i u okolini centra se placa do kasnih satova, al postedicu vas psovki na racun skupoce...tj, lopovluka al necu vas postediti psovke na racun automata za parking (koji radi sa sistemom placanja : chip-knip kartom koju ja nisam poneo sa sobom). Tpu bre, sexam vam grad i parking, sexam vam sami vrh drzave, samim tim sexam vam i kraljicu! Dok sam trazio neki "normalan" automat za placenje, sve vreme drzim auto na oku, jernemoguca je brzina kojom se stvaraju ona policija za parkinge, koji su jako nemilosrdni i najnesimpaticnijaodsvihpolicajaca (nek ovo ide skupa) U tom trenutku, poznati zvuk Nokie. ( a ne bih ni znao da je moj, da nisam video jos dvoje troje njih kako proveravaju, a nije njima zvonilo.)
Moljim? (tako se vecinom javljam;)) Pa di si? Cek, jedva nasao jedan normalan automat da platim parking. Na drugu stranu, vidim parkira auto i zurim da bih usao sto pre jer je stala bas gde stane autobus. E sad, rekao sam sebi da cu biti cool, da necu flertovati (cak sam i cvike stavio da mi se oci ne vide, jer zensko se pazi mojih oci) i dok ulazim, pokusavam da budem ozbiljan i u neku ruku zvanican. (al gde ja....sa njom biti takav, mislim...ozbiljan) Gledam je dok se pozdravimo, na sebe neka haljinica boje lila koja vise otkrije nego sto sakrije, cipelice sa stiklama (mislio sam: Pobogu, pa kolika si sa tim stiklama sad) Citala mi pogled i rekla da treba kasnije da ide na Salsu. Rekao joj da sam vec mislio da hoceda me zavodi. Smejao sam se pesmi koja slucajno isla redosledom.
Udebljala sam se, rece. Jesi, pogotovo spreda. A ne, to je delo Dr. Scholtena
Seli na terasi nekog restorana, ona narucila belo vino, a ja.....ne secam se jel sam narucio Wiener Melange prvo, il vino. No, sve je to nebitno. Ispricali smo se bas ljudski sto kazu, a najvise me odusevilo to, sto ona je pricala o svom svetu. Sve vise i vise sto pricali, fascinirala me svojom pricom i svojim zivotom cak mi doslo da joj kazem: pa tvoj svet je cudniji od mog, al suzdrzao sam se. Padalo mi na pamet da ni u jednom trenutku nisu mi isle misli na sex, ni svesno ni podsvesno(tema je slucajno palo oko toga). Verovatno mi citala misli jer se slatko nasmejala toplim ocima boje meda. Pricali smo najvise o detinjstvu, a pazi kad kao deca, skoro svi imamo isti svet. Gledali na sat...kasno je vec bilo. Ustali smo, hodali sasvim polako ka parkingu...zagrlili se jednom, poljupci u obrazu.
Razisli smo se, srecni kao deca sto se vide nakon skolskog letnjeg odmora..
